<Х1> Као положај адвербијалних молитве Х1>
<п> Адвербијалне молитве су оне које обављају функцију адверба у реченици, односно модификовати глагол, придјев или сам придјев. Они могу указивати на време, место, режим, узрок, сврху, стање, између осталог. П>
<Х2> Позиционирање адвербијалних молитви х2>
<п> Позиционирање адвербијалних молитве у казна може се разликовати у зависности од врсте молитве и наглашавања који желите да му дате. Погледајмо неке случајеве: п>
<Х3> Приличне молитве о времену х3>
<п> Приличне молитве о времену показују када се нешто догоди. Могу се поставити на почетку, у средини или на крају реченице. П>
<п> <стронг> На почетку реченице: Стронг> Када је стигао кући, већ је отишао. п>
<п> <стронг> У средини реченице: стронг> Он, када је дошао кући, већ је отишао. п>
<п> <стронг> На крају реченице: стронг> Већ је отишао кад је дошао кући. п>
<Х3> Приличне молитве места Х3>
<п> Адвербијалне молитве на месту назначите где се нешто догоди. Обично се постављају на почетку реченице. П>
<п> <стронг> На почетку реченице: стронг> Напољу, сунце је интензивно блистало. п>
<Х3> Адвербијалне молитве режима х3>
<п> Адвербијалне молитве наводе како се нешто догоди. Могу се поставити на почетку, у средини или на крају реченице. П>
<п> <стронг> На почетку реченице: стронг> Брзо је завршио посао. п>
<п> <стронг> У средини реченице: стронг> Брзо је завршио посао. п>
<п> <стронг> На крају реченице: стронг> Брзо је завршио посао. п>
<Х3> Узрок адвербијалне молитве х3>
<п> Узрок адвербијалне молитве означавају зашто се нешто догоди. Обично се постављају на почетку реченице. П>
<п> <стронг> На почетку реченице: стронг> за недостатак времена, није могао да присуствује састанку.
<Х2> Закључак х2>
<п> Позиционирање адвербијалних молитве може се разликовати у зависности од врсте молитве и нагласак на то је пожељно. Важно је знати различите могућности позиционирања да се правилно и правилно користе адвербијалне молитве и правилно у изградњи реченица.