<Х1> Радите у филозофији
<п> Рад је понављајућа тема у филозофији, приступила је неколико филозофа током историје. У овом чланку ћемо истражити различите филозофске перспективе на раду, од антике до данашњег дана.
<Х2> Визија древних филозофа
У древној Грчкој, филозофи попут Аристотела и Платона разговарали су о важности рада за људско испуњење. За њих је посао виђен као племенита активност, способна да промовише развој врлина и потрага за изврсношћу.
<п> Аристотел, у његовом раду “Етика Ницомацо”, тврдила је да је рад био од суштинског значаја за људску срећу, јер је дозволило реализацију појединих потенцијала и доприноса заједничком добру. За њега је посао достојанствено људско биће и приближио његову рационалну природу.
<Х2> Критике Карла Марка
<п> У деветнаестом веку филозоф Карл Марк донио је критички поглед на посао, посебно у контексту капитализма. За Марк, плаћени рад отуђивао је радника, чинећи га пуком робом и лишили га контролу над производом његовог рада.
<п> Марк је тврдио да је у капиталистичком систему радник искориштавао власник средства за производњу, који је присвојио вишак остварен радом других. Ово отуђење послова резултирало је друштвом обележеним неједнакостима и неправдама.
<Х2> Савремена визија
<п> Данас су филозофи попут Ханнах Арендд и Андре Горз донели нове размишљање о раду. Арендт је у свом раду “људски услов”, истакао важност рада као активност која омогућава стварање и одржавање људског света.
<п> ГОРЗ, заузврат, обратио се теми рада у постиндустријском друштву, упитан у центрипут радне снаге и предлаже уважавање слободног времена и појединачне аутономије.
<Х3> Закључак
<п> Рад је сложена и вишеструкана тема у филозофији, која се бави различитим начинима широм историје. Из аристотелачког погледа на племенитост рада марксистичком критику отуђености радника, савременим размишљањима о важности рада у стварању и одржавању људског света, и даље је предмет филозофске студије и расправе.